Кратка Историја Манастира
Манастир Свети Ђорђе познат и као манастир Темска, налази се на петнаест километара од Пирота. Црква манастира је посвећена Светом великомученику Георгију, подигли су је браћа Дејановићи, сестрићи цара Душана. Дејановићи су садашњу цркву подигли у 14. веку на темељима првобитног храма из 11. века, чији ктитор није познат.
Основа цркве је сажети уписани крст, са осмостраним кубетом који носе лукови, и једна је од најстаријих цркви тог типа. Припада Моравском стилу, али благо поједностављеном. Унутрашњост цркве осликавана је у два наврата. Први живопис урађен је 1576. године када је осликан наос, и главне композиције су из циклуса Великих празника и Христовог страдања. Други живопис, потиче из 1654. године, када је дозидана и осликана једноставна, правоугаона припрата, што је омогућио игуман Симеон. У припрати се истиче житије Св. Ђорђа. Ради заштите фасадног украса, пред припратом је озидан трем.
Сматра се да су цркву живописали српски зографи, који су осликавали још неке храмове моравског стила.
Седамдесетих година прошлог века, извршена су обимна археолошка истраживања у комплексу манастира. Урађена је и конзервација живописа и архитектуре храма.
У окриљу манастира налазе се четири конака. Два конака су подигнута у 16. веку док је манастир још био мушки. Оба конака и цркву је 1699. године обновио игуман Партеније, саградио је и чесму, која и даље постоји. После Октобарске револуције, 1928. године у манастир је дошло четрдесетак рускиња, и манастир је од тада, па све до данас женски. По доласку, рускиње су подигле трећи конак. Четврти конак је подигнут 2000. године, за време владике Иринеја, и мати Ефросиније, која је још увек старешина манастира.
Манастир Свети Ђорђе је одиграо велику улогу у образовању становника пиротског округа. Јеромонах Ћесарије, који је дошао из Хиландара у Темску 1836. године, основао је прву школу у околини, и почео са описмењавањем омладине. Он је убрзо добио помоћ школованог учитеља. Школа у манастиру је радила све до 1892. када је основана првa школскa установa у селу. Заједно са учитељем, Јеромонах Ћесарије је настрадао од Турака, који су потом населили манастир, и по поласку запалили цркву, при чему је изгорео иконостас. Иконостас је обновљен у 17. веку.
У дворишту манастира је сахрањен Капетан Милутин Карановић, који је погинуо у српско-турском рату, при ослобађању Пирота 1877. године на Нишору.
Манастир Темска је под заштитом државе од 1948. године, а од недавно и под заштитом Унеска.
У манастиру се праве мелеми за лечење псоријазе, против опадања косе, проширене вене и многи други.
У манастиру тренутно живе Игуманија Ефросинија и Отац Леонид.
